1724
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1724 на Викимедијиној остави.
| |
1724. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Отпочета градња најстарије сачуване зграде у Београду дело архитекте (Nikola Doksat de Morez) инжењер и пуковник аустријске војске. (*1728)
Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — У Кини је забрањена Секта Небеског господара, тј. католицизам: едикт цара Јонгзхенга о забрани проповедања, у октобру протерани мисионари, осим оних у Пекингу.
- 14. јануар — Шпански краљ Филип V абдицира у корист свог 17-годишњег сина Лоуиса I.
- 18. јануар — Холандски брод Фортyн наставља са Рта Добре наде пут за Батавију/Џакарту са 225 људи - више није виђен.
- 22. јануар — Генерални капетан шпанске Рио де ла Плате Бруно Маурицио де Забала протерао Португалце са источне обале, оснива град Сан Фелипе y Сантиаго де Монтевидео.
- 24. јануар — Руски цар Петар Велики у Санкт Петербургу оснива Академску гимназију, од које потиче данашњи Петроградски државни универзитет.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Указом Петра Великог основана Петербуршка академија наука, претходница Руске академије науке.
- 17. фебруар — Сенат Дубровачке републике наредио да се спале све књиге Талмуда одузете дубровачким Жидовима.
- 18. фебруар — Статут Београда предвиђа да се са Дорћола, тј. Дунавског (Немачког) Београда, иселе Срби, који одлазе у Српску или Горњу варош (око дан. Саборне цркве) или Нову доњу варош, тј. Савски Београд (Сава-махала, Савамала). Према Стању Краљевине Србије, у 15 дистриката има 446 малих и великих села.
Март
[уреди | уреди извор]- 7. март — Умро је папа Иноћентије XIII.
- март — Француски Коде ноир, прописи у вези робова, проширен је и на Лујзијану у Америци.
Април
[уреди | уреди извор]- април — У Ирској се шири прво од Драпиерових писама: Јонатхан Свифт се под псеудонимом противи наметању приватно кованог бакарног новца у Ирској, чију уставну и финансијску независност афирмира.
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Крунисање супруге Петра Великог, Катарине.
- 22. мај — Тотално помрачење Сунца, у српским крајевима прекривено најмање 95% диска.
- 23. мај — Цар Петар Велики упутио кијевском губернатору наредбу да се обезбеде средства за живот новопристиглим досељеницима, Србима из Аустрије - људе сакупља Јован Албанез, 1724-25. је дошло око 1.000 људи. Свети синод руске цркве одлучио ове године да се Србима пошаље учитељ (Максим Суворов стиже 1726).
- 29. мај — Кардинал Винцензо Мариа Орсини је изабран за папу Бенедикта XIII. (до 1730). Бави се духовним стварима, док администрацију води Николо Косциа.
Јун
[уреди | уреди извор]- 23. јун — Руско Царство и Османско Царство склапају Цариградски споразум којим договорају будућу поделу Хотакијске Персије, односно њених подручја на Кавказу - али ова је до 1735. повратила раније изгубљене територије. Већ за неколико дана османске трупе багдадског Ахмед-паше опсједају Хамадан и Ереван.
Јул
[уреди | уреди извор]- 16 - 17. јул — Сукоб између језуитских ђака и лутерана у Тхорну/Торуну - лутерани су демолирали језуитски самостан - одмазда у децембру.
- јул — Разаслат ферман да се на скелама и прелазима хватају они који су оставили рало и запутили се у Цариград; око Скопља је у јулу и августу ухваћено 50 муслимана разбојника - муслиманска сиротиња напушта село и одлази у градове, фермани за њихово враћање су доношени још 1719-21. Касније: послат је извештај о једној дружини из Скадра која је убила шест људи у Босни.
Август
[уреди | уреди извор]- 31. Август — Млади шпански краљ Лоуиса I умире од великих богиња, а због чега је његов отац Филип, чији млађи син Фердинанд још није стекао пунолетност, присиљен поновно преузети пријесто (до 1746).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Османлије заузеле Хамадан - град је опустошен, већина становника је страдала. Следи и Јереван 28-ог.
- 24. септембар — Оснива се Париска берза - Боурсе де Парис (од 2000. Еуронеxт Парис). Приступ женама је забрањен до 1967.
- 24. септембар — Мелкити у Дамаску изабрали прокатоличког кандидата Кирила Танаса за антиохијског патријарха, али цариградски патријарх Јеремија III ће послати свог кандидата, Силвестра. Мелкити се тако деле на Антиохијску православну цркву и Мелкитску гркокатоличку цркву (папа је признао 1729).
- 30. септембар — Османлије опседају Табриз.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Грађански рат у јарубидском Оману: пошто је збацио свог брата Саиф бин Султана ИИ, нови имам је Мухаммад бин Насир - док се Саиф не врати 1728.
- 11. октобар — Битка код Схакар Кхеде: Низам-ул-Мулк је поразио Мубариз Кхана, након чега га могулски владар признаје за гувернера Хајдерабада (до 1748) - зачетник је династије Асаф Јахи који су низами до 1948.
- 11. октобар — Умро корејски краљ Гyеонгјонг, наслеђује га брат Yеонгјо (до 1776).
- 15. октобар — Отворен Театро Нуово у Напуљу (прва зграда страдала у пожару 1861, друга ради 1864-1935, трећа од 1985).
- 15. октобар — Јансениста Цорнелиус ван Стееновен је посвећен за надбискупа Утрецхта - папа ово осуђује у фебруару, али Стееновен свеједно умире у априлу. Почетак Старокатоличке цркве у Низоземској.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Уринарна болест Петра Великог је фатално погоршана тиме што је, наводно, загазио у ледену воду да би спасао неке морнаре (умире у фебруару).
- 11. и 16. новембар — У Лондону обешени Јосеф Блејк звани Плавокожи и Џек Шепард. Човек који их је ухватио, истовремено и криминалац, Џонатан Вајлд, опоравља се од Блејковог напада прошлог месеца (обешен следећег маја).
- 26. новембар — Вилием Монс, камерхер руске царице Катарине, погубљен након оптужбе за проневеру и да је њен љубавник - глава је сачувана у шпиритусу.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Митрополит београдски Мојсије Петровић издаје Уредбу од 57 дисциплинских правила за исправљање неуредности које је запазио у визитацији ове године.
- 7. децембар — Торуњски тумулт: погубљена су десеторица лутерана, на чела са градоначелником Јоханном Готтфриедом Роеснером. Протестантска црква, школа и штампарија су предате католицима.
- 14. децембар — У Кини је по трећи пут креиран положај вицекраља Зхилија, остаје до 1912 (провинција Зхили, Чили, је област око Пекинга).
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 22. април — Имануел Кант, немачки филозоф. (*1804)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 11. децембар — Карл Теодор, изборник Баварске
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
