Max Mara

Max Mara S.r.l.
Max Mara S.r.l.
Основано	1951.
Приход	€1.2bn
	www.maxmara.com

Max Mara је италијанска модна компанија која продаје луксузну конфекцију. Основао ју је Акиле Марамоти 1951. у Ређо Емилији. Од октобра 2024. компанија има 502 продавнице у 69 земаља. ^[1] Спонзорише Уметничку награду Max Mara за жене.

Брендови

Max Mara је основала 35 брендова, ^[2] иако женска одећа Max Mara, обично стилизована као MaxMara, остаје језгро компаније. Остали брендови укључују Sportmax, Sportmax Code, Weekend Max Mara, Marella, Pennyblack, iBlues, MAX&Co. и Marina Rinaldi . Овај последњи, основан 1980. и назван по прабаки Акилеа Марамотија, један је од најпознатијих: у њеној некрологу о Марамотију за The Independent . ^[3] ^[4]

2013. Џенифер Гарнер је постала прва позната личност која је била лице Max Mara-е. ^[5] ^[6] Почев од септембра 2013. кампања се појавила у Vogue, Harper's Bazaar, Elle, W, InStyle, The New York Times и International Herald Tribune. ^[6]

Остале активности

Max Mara је имала лиценцни уговор са италијанским произвођачем наочара Safilo од 1997. до 2020. ^[7] Од 2019. до 2023. Sportmax је имао петогодишњи уговор са Marcolin за развој, производњу и глобалну дистрибуцију колекција наочара овог бренда. ^[8]

За развој, производњу и дистрибуцију својих парфема, Max Mara је имала уговоре са одељењем Cosmopolitan Cosmetics компаније Procter & Gamble (–2004), Selective Beauty (2006–2024) и Shiseido (од 2024). ^[9]

Филантропија

Награда „Жене у филму“ за лице будућности

Награда је представљена на додели награда „Кристал + Луси“ организације „Жене у филму“ 2006. , додељује се глумици која пролази кроз посебно занимљив период у филмској и телевизијској индустрији. Награда признаје њихову друштвену посвећеност, допринос широј заједници и њихову способност да се истакну грациозношћу, елеганцијом и стилом. Међу претходним добитницима ове награде су:

2006 – Марија Бело
2007 – Емили Блант
2008 – Џинифер Гудвин
2009 – Елизабет Бенкс
2010 – Зои Салдана
2011 – Кејти Холмс ^[10]
2012 – Клои Грејс Морец ^[11]
2013 – Хејли Стајнфелд ^[12]
2014 – Роуз Бирн ^[13]
2015 – Кејт Мара ^[14]
2016 – Натали Дормер ^[15]
2017 – Зои Дојч ^[16]
2019 – Елизабет Дебицки ^[17]
2020 – Џема Чан
2021 – Зази Биц ^[18]
2022 – Лили Рајнхарт
2023 – Јара Шахиди ^[19]
2024 – Џои Кинг

Уметничка награда Max Mara за жене

Овај пројекат је покренут 2005. у сарадњи са галеријом Вајтчепел и посвећен је женама које живе у Уједињеном Краљевству. Жири се састоји од четири члана: галеристе, новинарке, критичарке, уметнице и колекционарке, а обнавља се за свако издање. ^[20]

Награда се додељује сваке две године и пружа прилику да се шест месеци проведе у Италији, сарађујући са локалним уметницима и спроводећи истраживања. Резултат уметничких дела се затим излаже у галерији Вајтчепел у Лондону, а касније у Ређо Емилији. ^[21]

Критика

1995. Max Mara је под истрагом фирентинског судије Антонија Грасија због наводне комерцијалне преваре; у питању су биле етикете Маре које су наводно преувеличавале проценте плишаних влакана попут кашмира, ангоре и мохер-а помешаних са вуном одређених одевних предмета. ^[22]

Истраживање Социјалдемократске партије у Европском парламенту, Универзитета Шефилд Халам и других група оптужило је Max Mara-у 2023. да је користила логоре за принудни рад, експлоатишући муслиманске Ујгуре у Кини, које је обезбедила компанија Anhui Huamao Group Co., Ltd. за производњу. ^[23]

2024. Хумано друштво Сједињених Држава водило је кампању да Max Mara заустави трговину крзном лисица, куна и паса ракуна, наводећи да је „Max Mara заостала за својим конкурентима - укључујући Gucci, Versace, Armani, Prada и Valentino - који су већ престали да користе крзно“. ^[24]

Породица

Акиле Марамоти је рођен 7. јануара 1927. у Ређо Емилији. Марамоти се школовао у Риму и дипломирао право на Универзитету у Парми. Према Форбсовој листи најбогатијих из 2005., Марамоти је био један од најбогатијих људи на свету са богатством од 2,1 милијарде америчких долара. ^[25]

Умро је у Албинеји 12. јануара 2005. ^[26] Марамотијева два сина и ћерка, Луиђи, Игнацио и Лудовика, наследили су га у послу; ^[25] Луиђи Марамоти је председник компаније. ^[27] Након његове смрти, према Марамотијевом тестаменту, велика и важна колекција савремене уметности из Европе и Америке отворена је за јавност. ^[28]

Референце

^ „MaxMara stores in all around the world”. store.maxmara.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-23.
^ Barbieri, Annalisa (2005), „Tycoon who pioneered 'off the peg' designer clothes with his fashion label MaxMara”, The Independent, London (објављено 2005-01-24), Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г., Приступљено 2008-04-09
^ „History & Philosophy - Marina Rinaldi”. marinarinaldi.com.
^ „Achille Maramotti - Obituaries, News - The Independent”. Independent.co.uk. 2008-12-11. Архивирано из оригинала 2008-12-11. г. Приступљено 2025-05-07.
^ „Mara Executives Still Think She's That Chick from The Hunger Game”. The Express. 17. 7. 2013.
^ ^а ^б Puente, Maria (16. 7. 2013). „Jennifer Garner is the new face of Max Mara”. USA Today. Приступљено 17. 7. 2013.
^ Carrera, Martino (2020-06-19). „Max Mara, Safilo Terminate Eyewear License”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Carrera, Martino (2019-02-19). „Sportmax, Marcolin Ink Five-Year Eyewear License”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ „Shiseido, Max Mara to Ink Fragrance License”. WWD (на језику: енглески). 2024-07-04. Приступљено 2025-05-07.
^ Medina, Marcy (2011-06-17). „Max Mara, Vanity Fair Fete Katie Holmes”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Holt, Emily (2012-02-26). „Italian-Style: MaxMara Hosts a Fete in Honor of Chloë Moretz”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Ginsberg, Merle (2013-06-13). „MaxMara Hosts Annual Party Before Women in Film Awards”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Johns, Nikara (2014-06-10). „Rose Byrne Is Max Mara's Face of the Future”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-09.
^ „Two Maras Are Better Than One”. W Magazine (на језику: енглески). 2015-06-16. Приступљено 2023-06-09.
^ „Max Mara honours Natalie Dormer with Women In Film 'Face of the Future' Award”. The Telegraph (на језику: енглески). 2016-06-15. Приступљено 2023-06-09.
^ „Zoey Deutch Is the Face of the Future at Max Mara's 2017 Women in Film Celebration”. Vogue (на језику: енглески). 2017-02-23. Приступљено 2023-06-09.
^ Zargani, Luisa (2019-02-21). „Elizabeth Debicki to Receive the Women in Film Max Mara Face of the Future Award”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Moore, Booth (2021-09-23). „Zazie Beetz Is Max Mara's Face of the Future Honoree for 2021”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Zargani, Luisa (2023-09-21). „Yara Shahidi to Receive WIF Max Mara Face of the Future Award”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.
^ Jonze, Tim (2023-03-28). „Dominique White wins Max Mara art prize for women”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-06-09.
^ „Helen Cammock Wins Whitechapel's Max Mara Art Prize for Women”. Artlyst (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 09. 2025. г. Приступљено 2023-06-09.
^ W. W. D. Staff (1995-05-25). „MAX MARA PROBED”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07. ^{[мртва веза]}
^ Tailoring Responsibility: Tracing Apparel Supply Chains from the Uyghur Region to Europe (PDF) (на језику: енглески). 2023. стр. 17. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2024. г. Приступљено 26. 10. 2025.
^ „Tell Max Mara to go fur-free!”. The Humane Society (на језику: енглески). 2024-02-09.
^ ^а ^б Barbieri, Annalisa (2005), „Tycoon who pioneered 'off the peg' designer clothes with his fashion label MaxMara”, The Independent, London (објављено 2005-01-24), Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г., Приступљено 2008-04-09
^ Horyn, Cathy (2005-01-14). „Achille Maramotti, Italian Fashion Leader, Dies at 78”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-09.
^ Kaiser, Amanda (5. 11. 2013). „Max Mara Steadfast in Growth Plan”. WWD. Приступљено 6. 11. 2013.
^ „Collezione maramotti”. www.collezionemaramotti.org (на језику: италијански). Приступљено 2025-05-07.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „MaxMara stores in all around the world”. store.maxmara.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-23.

[In9dy-2] Barbieri, Annalisa (2005), „Tycoon who pioneered 'off the peg' designer clothes with his fashion label MaxMara”, The Independent, London (објављено 2005-01-24), Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г., Приступљено 2008-04-09

[3] „History & Philosophy - Marina Rinaldi”. marinarinaldi.com.

[4] „Achille Maramotti - Obituaries, News - The Independent”. Independent.co.uk. 2008-12-11. Архивирано из оригинала 2008-12-11. г. Приступљено 2025-05-07.

[5] „Mara Executives Still Think She's That Chick from The Hunger Game”. The Express. 17. 7. 2013.

[USA_Today_2013-6] а ^б Puente, Maria (16. 7. 2013). „Jennifer Garner is the new face of Max Mara”. USA Today. Приступљено 17. 7. 2013.

[7] Carrera, Martino (2020-06-19). „Max Mara, Safilo Terminate Eyewear License”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[8] Carrera, Martino (2019-02-19). „Sportmax, Marcolin Ink Five-Year Eyewear License”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[9] „Shiseido, Max Mara to Ink Fragrance License”. WWD (на језику: енглески). 2024-07-04. Приступљено 2025-05-07.

[10] Medina, Marcy (2011-06-17). „Max Mara, Vanity Fair Fete Katie Holmes”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[11] Holt, Emily (2012-02-26). „Italian-Style: MaxMara Hosts a Fete in Honor of Chloë Moretz”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[12] Ginsberg, Merle (2013-06-13). „MaxMara Hosts Annual Party Before Women in Film Awards”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[13] Johns, Nikara (2014-06-10). „Rose Byrne Is Max Mara's Face of the Future”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-09.

[14] „Two Maras Are Better Than One”. W Magazine (на језику: енглески). 2015-06-16. Приступљено 2023-06-09.

[15] „Max Mara honours Natalie Dormer with Women In Film 'Face of the Future' Award”. The Telegraph (на језику: енглески). 2016-06-15. Приступљено 2023-06-09.

[16] „Zoey Deutch Is the Face of the Future at Max Mara's 2017 Women in Film Celebration”. Vogue (на језику: енглески). 2017-02-23. Приступљено 2023-06-09.

[17] Zargani, Luisa (2019-02-21). „Elizabeth Debicki to Receive the Women in Film Max Mara Face of the Future Award”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[18] Moore, Booth (2021-09-23). „Zazie Beetz Is Max Mara's Face of the Future Honoree for 2021”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[19] Zargani, Luisa (2023-09-21). „Yara Shahidi to Receive WIF Max Mara Face of the Future Award”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07.

[20] Jonze, Tim (2023-03-28). „Dominique White wins Max Mara art prize for women”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-06-09.

[21] „Helen Cammock Wins Whitechapel's Max Mara Art Prize for Women”. Artlyst (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 09. 2025. г. Приступљено 2023-06-09.

[22] W. W. D. Staff (1995-05-25). „MAX MARA PROBED”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-07. ^{[мртва веза]}

[23] Tailoring Responsibility: Tracing Apparel Supply Chains from the Uyghur Region to Europe (PDF) (на језику: енглески). 2023. стр. 17. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2024. г. Приступљено 26. 10. 2025.

[24] „Tell Max Mara to go fur-free!”. The Humane Society (на језику: енглески). 2024-02-09.

[Indy-25] а ^б Barbieri, Annalisa (2005), „Tycoon who pioneered 'off the peg' designer clothes with his fashion label MaxMara”, The Independent, London (објављено 2005-01-24), Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г., Приступљено 2008-04-09

[:0-26] Horyn, Cathy (2005-01-14). „Achille Maramotti, Italian Fashion Leader, Dies at 78”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-09.

[27] Kaiser, Amanda (5. 11. 2013). „Max Mara Steadfast in Growth Plan”. WWD. Приступљено 6. 11. 2013.

[28] „Collezione maramotti”. www.collezionemaramotti.org (на језику: италијански). Приступљено 2025-05-07.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе